Moje ime je Gubar

Daj molim te vidi kakav je ovo leptir? Noćas sam ostavio otvoren prozor pa sad ne mogu da ih izbacim iz sobe“, glasio je tekst MMS poruke koju sam u julu dobio od prijatelja. Slika je mutna, ali se na njoj video obris insekta koji je mogao da bude samo… Pitao sam ga da nema slučajno voćnjak u dvorištu ili je nekakav šumarak blizu. ‘‘Da, da, voćnjak je odmah iza kuće“. “Znao sam..eto ih opet“.

Moju pretpostavku da se radi o gubaru (Lymantria dispar) tj. njihovoj ponovnoj najezdi u godinama koje dolaze i u našem kraju, potvrdila je ove zime sve veća prisutnost žućkastih gomilica jaja na stablima lišćara, pre svega bukve. Ako se do sada niste sreli i upoznali sa ovim leptirom vreme je, jer naše šume odavno strepe.

Najvažnije je pričati o njegovoj gusenici (larvi) koja na svom meniju ima sveže listove mnogih lišćarskih vrsta a neretko i delove zimzelenog drveća. Zasigurno ne možemo govoriti o tome da li je neka vrsta štetna ili korisna sa stanovišta prirodne ravnoteže, ali gledano iz čovekovog ugla, možemo slobodno reći da je gubar jedan on najštetnijih insekata uopšte. Tekst i fotografije koji slede mogu vam u mnogome pomoći oko određivanja ove vrste. Složićete se da je u larvenom stadijumu nije teško prepoznati ali ako je baš tad primetite u prirodi možda bude i kasno.

Kao svi insekti sa potpunim preobražajem i gubari imaju 4 stadijuma.

Jaja polažu u julu i avgustu uglavnom u podnožiju stabala drvenastih vrsta biljaka u vidu ovalno izduženih paketića koji se nalaze u grupama. Broj jaja u jednom paketu može da dostigne i do hiljadu a žuta boja potiče od dlačica koje ženka skida sa svog trbuha i njima obavija svako jaje. Time su oplođena jaja zaštićena od vlage, padavina i niske temperature tako da mogu da prezime.

U proleće iz jaja se razvijaju pomenute larve koje se nekoliko puta presvlače i rastu. Hrane se listovima gotovo svih vrsta liščara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih kultura. Ako se prenamnože izazivaju golobrst. 

Tokom juna dolazi do učaurenja gusenica koje tada prelaze u mirujući stadijum lutke. Uglavnom za učaurenje biraju pukotine u kori drveta, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišće. Nakon najviše dve nedelje iz lutke će se razviti imago tj. odrasla jedinka (adult). Odrasli leptiri mužjaci su uglavnom aktivniji od ženki koje su veće i tromije. Parenje traje oko 30 min. a nakon polaganja oplođenih jaja ženka ugine.

Prenamnoženje ovog ineskta (gradacija) dešava se u periodu od nekoliko godina. Poslednja takva pojava u Srbiji desila se od 2003- 2005. godne. Nakon toga, u godinama koje dolaze drastično opada brojnost populacije. Kako danas stvari stoje na terenu, evidentno je da je populacija gubara ponovo u porastu, o čemu svedoči veliki broj jaja koja se daju primetiti pre svega u našima bukovim šumama.

U svetu i kod nas se primenjuju ralzličite biološke, hemijske i mehaničke mere suzbijanja gubara kako bi njegova prekobrojnost ostavila što manje posledica u šumama .Dolazi se do zakljućka da je najlakše mehaničkim putem skinuti gomilice jaja sa površina na kojima je gubar napravio legla i ista na kraju uništiti.

Ako želite više da naučite o gubarima ili se pitate da li i na koji način vi možete da pomognete bukvama, hrastovima i divljim životinjama čiji je život vezan isključivo za šumski ekosistem i zavisi od njegovog opstanka, odgovor ćete pronaći na sledećim linkovima:

http://poljopres.com/index.php/poljoteme-i-savjeti/zastita-biljaka/713-suzbijanje-gubara

http://lovacki-savez-srbije.com/SAOPSTENJA/Gubar_ili_budjenje_mnostva.htm

fotografije: Danijela Sokolović; Miloš Blagojević;

izvor:  http://animaldiversity.ummz.umich.edu/;   http://lovacki-savez-srbije.com/

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s