Pećinski vodozemac

O ovom repatom vodozemcu ste sigurno čuli na časovima biologije. Ali koliko zaista znate o njemu?

Jovan Jovanović, učenik VI razreda, svoje istraživanje o čovečjoj ribici (Proteus anguinus) predstavio je preko prezentacije:

 

Važno je napomenuti da je čovečja ribica veoma retka i ugrožena endemska vrsta. Njen status na IUCN crvenoj listi možete videti OVDE.

Advertisements

Digitalni herbarijum

   Pri kraju školske godine učenici petog razreda sreću se sa zadatkom izrade herbarijuma. To ponekad zna da bude velika obaveza i mučno iskustvo, naraočito za roditelje koji se u većini slučajeva više potrude nego sama deca. Naravno, uvek su tu i oni petaci koji jedva čekaju bliski susret sa biljkama i već u rano proleće kreću u pohod pravljenja sopstvenog herbara, koji će im verovatno zauvek ostati kao lepa uspomena na početak bavljenja botanikom.

Kako moderne tehnologije svakim danom sve više napreduju mi jednostavno moramo da im se prilagođavamo i da iskoristimo njihove mogućnosti. Spojiti lepo i korisno. U ovom slučaju neka to bude herbarijum na drugi način- digitalni. 

Kako napraviti digitalni herbarijum?

1. Izlazak u prirodu je obavezan, slike sa interneta se ne važe. Ako se odlučiš da na ovakav način napraviš svoju zbirku biljaka, potrebno je da sam, ili najbolje uz pomoć roditelja fotografišeš biljke koje si pronašao na njihovom prirodnom staništu, bez da ih ubereš. Prilkom boravka u prirodi obavezno obrati pažnju na neka od pravila: ne gazi i ne čupaj biljke, obavezno se dobro obucikrakte pantalone nisu poželjne, ponesi sa sobom sve što ti je potrebno (aparat ili mob. telefon za slikanje, svesku da ubeležiš podatke o biljci koju si našao, vodu itd. ), ne ostavljaj smeće u prirodi, nakon povratka kući obavezno proveri da nisi sa sobom poneo i nekog krpelja.

2. Pokušaj da uslikaš biljke u cvetu. Bitno je da se na slici jasno vide stablo, list i cvet (ako ga biljka ima). Ako možeš, odredi vrstu biljke već na mestu fotografisanja. Za to postoje brojne brošure i knjige sa slikama i opisom vrsta koje rastu u našim krajevima. Na kraju, ako se sam ne snađeš, potraži pomoć nastavnika ili nekog iskusnog botaničara. Obavezno upiši gde si i kada biljku našao. Ukoliko ne možeš odmah da odrediš vrstu, zapiši njene značajne karakteristike koje ne mogu da se vide na fotografiji. Bitno je uz podatke upisati i broj slike na kojoj se nalazi biljka u tvom aparatu ili mobilnom telefonu.

3. Prebaci slike u svoj kompjuter.

4. Uz pomoć programa Microsoft Power Point napravi prezentaciju sa slikama biljaka koje si pronašao. Naslovna strana tvog digitalnog herbara trebalo bi da sadrži tvoje ime i prezime, naziv škole i odeljenje u koje ideš. Uz slike je potrebno upisati: narodni naziv biljke, latinski naziv (ukoliko ga znaš, nije obavezan), naziv porodice kojoj biljka pripada, mesto i vreme kada je fotografisana.

5. Ovim je tvoj herbar završen. Sačuvaj projekat, nareži ga na disk ili prebaci na USB. Svoj digitalni herbar možeš da prezentuješ nastavniku i ostalim drugarima u školi ili ga možeš poslati nastavniku elektronskom poštom.

Prednosti digitalnog herbarijuma: idemo u korak sa vremenom; primenjujemo nove tehnologije za upoznavanje prirode; ne ugrožavamo zaštićene vrste biljaka; možemo na efikasan način predstaviti naš rad velikom broju ljudi;

Mane digitalnog herbarijuma: teže određujemo vrste biljaka jer ne možemo da vidimo sve organe; prirodni materijal nikada ne može zameniti digitalna fotografija; ne možemo ga upotrebiti u naučne svrhe;

Srećan rad! 😉

Ubica je među pesticidima

Poslednjih meseci u medijima ste mogli da pročitate vest o uginulim jedinkama strogo zaštićene ptice grabiljivice – orla belorepana. Ispostavilo se da je uzrok uginuća trovanje insekticidom FURADAN-om, koji je do skoro bio u slobodnoj prodaji u Srbiji.

Furadan, preparat za tretiranje semena, u sebi sadrži visoko toksično jedinjenje karbofuran koje blokira nerve, izaziva paralizu i brzo dovodi do gušenja. Ako sagledamo njegovu široku primenu na našim poljima bez mnogo kontrole i to dugi niz godina, zaključujemo da je stvar alarmantna.

U Evropskoj uniji, prodaja ovog pesticida, upotreba, kao i njegovo skladištenje zabanjena je još 2008. godine, Tek nakon skretanja pažnje od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Društva za zaštitu i proučavanje ptica, furadan je u Srbiji povučen iz prometa a sme da se korisiti samo do kraja juna 2014. godine.

Više o ovom problemu možete saznati na sledećim linkovima:

orao belorepan

karbofuran

najnoviji slučaj trovanja belorepana !!!

eko kampanja- STOP TROVANJU PTICA GRABILJIVICA

3. mart- SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

Od ove godine, 3. mart će se obeležavati kao SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA (World Wildlife Day).

 

Nakon 40 godina od donošenja Konevencije o međunarodnoj trgovini ugroženim divljim vrstama flore i faune (CITES konvencija- 1973. godine) Ujedinjene Nacije su 3. mart proglasile medjunarodnim danom divljih vrsta. Obeležavanjem ovog dana još jednom se jasno ukazuje na značaj očuvanja raznovrsnosti biljaka i životinja kao i na problem ilegalne trgovine divljim vrstama.

Više o ovom dogadjaju možete saznati na sledećim linkovima:

http://www.wildlifeday.org/

https://www.facebook.com/WorldWildlifeDay

http://www.cites.org/eng/disc/what.php

http://www.upravacarina.rs/lat/MedjunarodnaSaradnja/MedjunarodneCarinskeKonvencije/Stranice/CitesKonvencija.aspx

#WorldWildlifeDay