Digitalni herbarijum

   Pri kraju školske godine učenici petog razreda sreću se sa zadatkom izrade herbarijuma. To ponekad zna da bude velika obaveza i mučno iskustvo, naraočito za roditelje koji se u većini slučajeva više potrude nego sama deca. Naravno, uvek su tu i oni petaci koji jedva čekaju bliski susret sa biljkama i već u rano proleće kreću u pohod pravljenja sopstvenog herbara, koji će im verovatno zauvek ostati kao lepa uspomena na početak bavljenja botanikom.

Kako moderne tehnologije svakim danom sve više napreduju mi jednostavno moramo da im se prilagođavamo i da iskoristimo njihove mogućnosti. Spojiti lepo i korisno. U ovom slučaju neka to bude herbarijum na drugi način- digitalni. 

Kako napraviti digitalni herbarijum?

1. Izlazak u prirodu je obavezan, slike sa interneta se ne važe. Ako se odlučiš da na ovakav način napraviš svoju zbirku biljaka, potrebno je da sam, ili najbolje uz pomoć roditelja fotografišeš biljke koje si pronašao na njihovom prirodnom staništu, bez da ih ubereš. Prilkom boravka u prirodi obavezno obrati pažnju na neka od pravila: ne gazi i ne čupaj biljke, obavezno se dobro obucikrakte pantalone nisu poželjne, ponesi sa sobom sve što ti je potrebno (aparat ili mob. telefon za slikanje, svesku da ubeležiš podatke o biljci koju si našao, vodu itd. ), ne ostavljaj smeće u prirodi, nakon povratka kući obavezno proveri da nisi sa sobom poneo i nekog krpelja.

2. Pokušaj da uslikaš biljke u cvetu. Bitno je da se na slici jasno vide stablo, list i cvet (ako ga biljka ima). Ako možeš, odredi vrstu biljke već na mestu fotografisanja. Za to postoje brojne brošure i knjige sa slikama i opisom vrsta koje rastu u našim krajevima. Na kraju, ako se sam ne snađeš, potraži pomoć nastavnika ili nekog iskusnog botaničara. Obavezno upiši gde si i kada biljku našao. Ukoliko ne možeš odmah da odrediš vrstu, zapiši njene značajne karakteristike koje ne mogu da se vide na fotografiji. Bitno je uz podatke upisati i broj slike na kojoj se nalazi biljka u tvom aparatu ili mobilnom telefonu.

3. Prebaci slike u svoj kompjuter.

4. Uz pomoć programa Microsoft Power Point napravi prezentaciju sa slikama biljaka koje si pronašao. Naslovna strana tvog digitalnog herbara trebalo bi da sadrži tvoje ime i prezime, naziv škole i odeljenje u koje ideš. Uz slike je potrebno upisati: narodni naziv biljke, latinski naziv (ukoliko ga znaš, nije obavezan), naziv porodice kojoj biljka pripada, mesto i vreme kada je fotografisana.

5. Ovim je tvoj herbar završen. Sačuvaj projekat, nareži ga na disk ili prebaci na USB. Svoj digitalni herbar možeš da prezentuješ nastavniku i ostalim drugarima u školi ili ga možeš poslati nastavniku elektronskom poštom.

Prednosti digitalnog herbarijuma: idemo u korak sa vremenom; primenjujemo nove tehnologije za upoznavanje prirode; ne ugrožavamo zaštićene vrste biljaka; možemo na efikasan način predstaviti naš rad velikom broju ljudi;

Mane digitalnog herbarijuma: teže određujemo vrste biljaka jer ne možemo da vidimo sve organe; prirodni materijal nikada ne može zameniti digitalna fotografija; ne možemo ga upotrebiti u naučne svrhe;

Srećan rad! 😉

Fotosinteza

Fotosinteza je jedinstven životni proces i dešava se samo kod organizama koji imaju posebne strukuture unutrar ćelija- hloroplaste. To su ćelijske organele koje u sebi nose zeleni pigment hlorofil odgovoran za reakciju sa energijom Sunca i stvaranje složenih molekula- šećera. Samim tim u ovom procesu, pre svega biljke ali i drugi organizmi, supstance koje su sami stvorili koriste kao hranu i zbog takvog jedinstvenog načina ishrane nazivaju se autotrofi ili autotrofni organizmi. Fotosinteza se prvi put dogodila kod modrozelenih algi (cijanobakterija ili cijanofita) pre oko 3, 3 milijardi godina.

Proces fotosinteze odvija se u hloroplastima lista ali je takođe moguć i u drugim vegetativnim organima- npr. zeleno stablo kaktusa čiji su listovi beličasti i pretvoreni u bodlje. Veoma je složen i sastoji se iz dve faze- svetle i tamne.

Ovo je najjednostavnije objašnjenje:

1.) Voda i mineralne soli koje je koren upio iz podloge, stižu preko provodnih cevćica stabla do listova.

2.) Ugljen – dioksid (CO2) koga u vazduhu ima vrlo malo (negde oko 0,03%), ulazi u list kroz sitne otvore- stome.

3.) Hlorofil upija sunčevu energiju i pretvara je u hemijsku.

4.) Od ugljen – dioksida i vode kroz složene biohemijske reakcije nastaju organske materije- šećeri (skrob i celuloza).

5.) Kao nus produkt ovog procesa stvara se kiseonik koji izlazi kroz stome natrag u vazduh.

Nastali šećeri se transportuju i ugrađuju u biljna tkiva i organe. Sigurno ste već naučili da je i sam ćelijski zid biljaka izgrađen od celuloze i da krtola krompira sadrži puno skroba. 😉

Kiseonik većina živih bića koristi za stvaranje energije u procesu disanja pa se u tome i ogleda ogroman značaj procesa fotosinteze za život na našoj planeti.

Ako ste sigurni da ste shvatili osnovu procesa fotosinteze proverite svoje znanje rešavanjem nastavnog listića.

LIST- delovi, oblici, uloga

List je vegetativni organ biljaka u kome se odvija proces fotosinteze. Samim tim, u njemu se uz prisutvo svetlosti stvaraju hranljive supstance za rast i razviće biljke.

List se sastoji od lisne ploče (liske), lisne drške i lsinih nerava- provodnih snopića (nervature). Ako list ima sve pomenute delove naziva se potpun list.

Listovi biljaka mogu biti prosti i složeni. Prosti listovi imaju samo jednu lisnu ploču na lisnoj dršci dok složeni imaju dve ili više. Prosti listovi mogu biti različitog oblika: šiljati, zatupljeni, trnoviti, zašiljeni, tupo usečeni, zarubljeni, zaobljeni, oštri, špicasti, strelasti, kopljasti itd.. Poznati botaničar i prirodnjak Karl Linne razlikovao je čak 170 različitih formi listova.

Nervatura predstavalja raspored provodnih sudova koji se najbolje oslikavaju na naličiju lista. Po pravilu je bolje razvijena kod složenih listova. Nervatura može biti: mrežasta (mrtva kopriva), paralelna (kukuruz), lučna (bokvica), perasta (bukva). 

Na unutrašnjoj građi lista razlikujemo sledeće delove:

List može da poprimi i različite forme kao posledica prilagođavanju na uslove životne sredine. Lep primer za to jeste rašljika kod graška ili list kaktusa koji je pretvoren u bodlju.  Posebne metamorfoze lista se sreću kod insektivornih biljaka- bijaka mesoždera.

Preko linka ispod možete preuzeti prezentaciju koju smo videli na času

ЛИСТ