Pećinski vodozemac

O ovom repatom vodozemcu ste sigurno čuli na časovima biologije. Ali koliko zaista znate o njemu?

Jovan Jovanović, učenik VI razreda, svoje istraživanje o čovečjoj ribici (Proteus anguinus) predstavio je preko prezentacije:

 

Važno je napomenuti da je čovečja ribica veoma retka i ugrožena endemska vrsta. Njen status na IUCN crvenoj listi možete videti OVDE.

Advertisements

Ubica je među pesticidima

Poslednjih meseci u medijima ste mogli da pročitate vest o uginulim jedinkama strogo zaštićene ptice grabiljivice – orla belorepana. Ispostavilo se da je uzrok uginuća trovanje insekticidom FURADAN-om, koji je do skoro bio u slobodnoj prodaji u Srbiji.

Furadan, preparat za tretiranje semena, u sebi sadrži visoko toksično jedinjenje karbofuran koje blokira nerve, izaziva paralizu i brzo dovodi do gušenja. Ako sagledamo njegovu široku primenu na našim poljima bez mnogo kontrole i to dugi niz godina, zaključujemo da je stvar alarmantna.

U Evropskoj uniji, prodaja ovog pesticida, upotreba, kao i njegovo skladištenje zabanjena je još 2008. godine, Tek nakon skretanja pažnje od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Društva za zaštitu i proučavanje ptica, furadan je u Srbiji povučen iz prometa a sme da se korisiti samo do kraja juna 2014. godine.

Više o ovom problemu možete saznati na sledećim linkovima:

orao belorepan

karbofuran

najnoviji slučaj trovanja belorepana !!!

eko kampanja- STOP TROVANJU PTICA GRABILJIVICA

3. mart- SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

Od ove godine, 3. mart će se obeležavati kao SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA (World Wildlife Day).

 

Nakon 40 godina od donošenja Konevencije o međunarodnoj trgovini ugroženim divljim vrstama flore i faune (CITES konvencija- 1973. godine) Ujedinjene Nacije su 3. mart proglasile medjunarodnim danom divljih vrsta. Obeležavanjem ovog dana još jednom se jasno ukazuje na značaj očuvanja raznovrsnosti biljaka i životinja kao i na problem ilegalne trgovine divljim vrstama.

Više o ovom dogadjaju možete saznati na sledećim linkovima:

http://www.wildlifeday.org/

https://www.facebook.com/WorldWildlifeDay

http://www.cites.org/eng/disc/what.php

http://www.upravacarina.rs/lat/MedjunarodnaSaradnja/MedjunarodneCarinskeKonvencije/Stranice/CitesKonvencija.aspx

#WorldWildlifeDay

Moje ime je Gubar

Daj molim te vidi kakav je ovo leptir? Noćas sam ostavio otvoren prozor pa sad ne mogu da ih izbacim iz sobe“, glasio je tekst MMS poruke koju sam u julu dobio od prijatelja. Slika je mutna, ali se na njoj video obris insekta koji je mogao da bude samo… Pitao sam ga da nema slučajno voćnjak u dvorištu ili je nekakav šumarak blizu. ‘‘Da, da, voćnjak je odmah iza kuće“. “Znao sam..eto ih opet“.

Moju pretpostavku da se radi o gubaru (Lymantria dispar) tj. njihovoj ponovnoj najezdi u godinama koje dolaze i u našem kraju, potvrdila je ove zime sve veća prisutnost žućkastih gomilica jaja na stablima lišćara, pre svega bukve. Ako se do sada niste sreli i upoznali sa ovim leptirom vreme je, jer naše šume odavno strepe.

Najvažnije je pričati o njegovoj gusenici (larvi) koja na svom meniju ima sveže listove mnogih lišćarskih vrsta a neretko i delove zimzelenog drveća. Zasigurno ne možemo govoriti o tome da li je neka vrsta štetna ili korisna sa stanovišta prirodne ravnoteže, ali gledano iz čovekovog ugla, možemo slobodno reći da je gubar jedan on najštetnijih insekata uopšte. Tekst i fotografije koji slede mogu vam u mnogome pomoći oko određivanja ove vrste. Složićete se da je u larvenom stadijumu nije teško prepoznati ali ako je baš tad primetite u prirodi možda bude i kasno.

Kao svi insekti sa potpunim preobražajem i gubari imaju 4 stadijuma.

Jaja polažu u julu i avgustu uglavnom u podnožiju stabala drvenastih vrsta biljaka u vidu ovalno izduženih paketića koji se nalaze u grupama. Broj jaja u jednom paketu može da dostigne i do hiljadu a žuta boja potiče od dlačica koje ženka skida sa svog trbuha i njima obavija svako jaje. Time su oplođena jaja zaštićena od vlage, padavina i niske temperature tako da mogu da prezime.

U proleće iz jaja se razvijaju pomenute larve koje se nekoliko puta presvlače i rastu. Hrane se listovima gotovo svih vrsta liščara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih kultura. Ako se prenamnože izazivaju golobrst. 

Tokom juna dolazi do učaurenja gusenica koje tada prelaze u mirujući stadijum lutke. Uglavnom za učaurenje biraju pukotine u kori drveta, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišće. Nakon najviše dve nedelje iz lutke će se razviti imago tj. odrasla jedinka (adult). Odrasli leptiri mužjaci su uglavnom aktivniji od ženki koje su veće i tromije. Parenje traje oko 30 min. a nakon polaganja oplođenih jaja ženka ugine.

Prenamnoženje ovog ineskta (gradacija) dešava se u periodu od nekoliko godina. Poslednja takva pojava u Srbiji desila se od 2003- 2005. godne. Nakon toga, u godinama koje dolaze drastično opada brojnost populacije. Kako danas stvari stoje na terenu, evidentno je da je populacija gubara ponovo u porastu, o čemu svedoči veliki broj jaja koja se daju primetiti pre svega u našima bukovim šumama.

U svetu i kod nas se primenjuju ralzličite biološke, hemijske i mehaničke mere suzbijanja gubara kako bi njegova prekobrojnost ostavila što manje posledica u šumama .Dolazi se do zakljućka da je najlakše mehaničkim putem skinuti gomilice jaja sa površina na kojima je gubar napravio legla i ista na kraju uništiti.

Ako želite više da naučite o gubarima ili se pitate da li i na koji način vi možete da pomognete bukvama, hrastovima i divljim životinjama čiji je život vezan isključivo za šumski ekosistem i zavisi od njegovog opstanka, odgovor ćete pronaći na sledećim linkovima:

http://poljopres.com/index.php/poljoteme-i-savjeti/zastita-biljaka/713-suzbijanje-gubara

http://lovacki-savez-srbije.com/SAOPSTENJA/Gubar_ili_budjenje_mnostva.htm

fotografije: Danijela Sokolović; Miloš Blagojević;

izvor:  http://animaldiversity.ummz.umich.edu/;   http://lovacki-savez-srbije.com/

Čovek nije na vrhu lanca ishrane

Tim francuskih istraživača primenio je po prvi put na čoveka indeks koji se koristi da bi se odredilo mesto neke vrste u lancu ishrane. Rezultati njihove analize pokazali su da je, suprotno očekivanjima, čovek daleko iza velikih mesoždera planete.

Imajući u vidu njegov način ishrane, čovek se ne može smatrati „superiornim“ predatorom. Štaviše, bliži je inćunu ili svinji, nego tigru ili ajkuli, ističu naučnici čija je studija objavljena u Analima Nacionalne akademije nauka (PNAS).

Da bi došli do ovog „poražavajućeg“ zaključka, francuski istraživači su primenili indeks koji se često koristi u ekologiji i na većinu kopnenih i vodenih životinjskih vrsta, ali dosad nikad na ljudima.

Pomenuti indeks, tzv. „trofični nivo“, dovodi u vezu podatke koji se tiču načina ishrane pojedinih vrsta kako bi se odredilo njihovo mestu u lancu ishrane.

Da bi izračunali trofični nivo čoveka – Human trophic level (HTL), stručnjaci su analizirali podatke organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prikupljene u periodu izmedju 1961. i 2009.

A rezultati pokazuju da čovek dostiže trofički nivo 2,2, tj. nivo biljojeda. Poređenja radi, krava, koja se isključivo hrani travom, nalazi se na nivou 2. Daleko iza orki (kitova ubica) koji sa trofičkim nivoom 5,5, dominiraju lancem ishrane.

„Značaj ovog indeksa je veoma važan, jer omogućava bolje razumevanje odnosa izmedju vrsta (kao što su odnosi predator-plen) i kretanja unutar ekosistema“, navodi se u saopštenju Ifremera, jedne od naučnih institucija koja je učestvovala u ovom istraživanju.

U Srbiji se i dalje više jede meso

Srbija je u grupi 3, gde se jede dosta mesa, što je trend uslovljen ekonomskim razvojem i ubzanom urbanizacijom

Daljom analizom HTL-a, naučnici su izdvojili pet velikih grupa zemalja na osnovu njihovih prehrambenih navika. Pokazalo se tako da je Burundi, čija se ishrana u 97 odsto sastoji od biljaka, ima najniži trofički nivo (2,04), a da je Island „najmesožderskija“ nacija na svetu (2,54) zbog posebno velikog udela ribe u ishrani.

Studija, takođe, otkriva da je u zadnjih pola veka trofički nivo čoveka porastao za tri odsto.

„Ovaj rast pokazuje da ishrana čoveka ima veći uticaj na ekosistem“, navodi se u izveštaju Ifremera koji ističe značaj ovakvih studija za bolje razumevanje uticaja ishrane na sposobnost ljudi da u bliskoj budućnosti prehrani devet milijardi stanovnika.

izvor: http://www.blic.rs

Hranilice za ptice

Učenici, članovi Ekološke sekcije “Prof. Brana Paunović“ prošle zime su napravili i postavili hranilice za ptice u dvorištu škole u Rašancu. Raduje nas vest da se iste mogu iskoristiti i ove godine. Naravno, hranilice možete napraviti i i vi kod svoje kuće, po uzoru na ovakve. 😉

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ukoliko želite da saznate na koje sve načine možete da se uključite u zaštitu ptica, posetite interent prezentaciju DRUŠTVA ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE