Moje ime je Gubar

Daj molim te vidi kakav je ovo leptir? Noćas sam ostavio otvoren prozor pa sad ne mogu da ih izbacim iz sobe“, glasio je tekst MMS poruke koju sam u julu dobio od prijatelja. Slika je mutna, ali se na njoj video obris insekta koji je mogao da bude samo… Pitao sam ga da nema slučajno voćnjak u dvorištu ili je nekakav šumarak blizu. ‘‘Da, da, voćnjak je odmah iza kuće“. “Znao sam..eto ih opet“.

Moju pretpostavku da se radi o gubaru (Lymantria dispar) tj. njihovoj ponovnoj najezdi u godinama koje dolaze i u našem kraju, potvrdila je ove zime sve veća prisutnost žućkastih gomilica jaja na stablima lišćara, pre svega bukve. Ako se do sada niste sreli i upoznali sa ovim leptirom vreme je, jer naše šume odavno strepe.

Najvažnije je pričati o njegovoj gusenici (larvi) koja na svom meniju ima sveže listove mnogih lišćarskih vrsta a neretko i delove zimzelenog drveća. Zasigurno ne možemo govoriti o tome da li je neka vrsta štetna ili korisna sa stanovišta prirodne ravnoteže, ali gledano iz čovekovog ugla, možemo slobodno reći da je gubar jedan on najštetnijih insekata uopšte. Tekst i fotografije koji slede mogu vam u mnogome pomoći oko određivanja ove vrste. Složićete se da je u larvenom stadijumu nije teško prepoznati ali ako je baš tad primetite u prirodi možda bude i kasno.

Kao svi insekti sa potpunim preobražajem i gubari imaju 4 stadijuma.

Jaja polažu u julu i avgustu uglavnom u podnožiju stabala drvenastih vrsta biljaka u vidu ovalno izduženih paketića koji se nalaze u grupama. Broj jaja u jednom paketu može da dostigne i do hiljadu a žuta boja potiče od dlačica koje ženka skida sa svog trbuha i njima obavija svako jaje. Time su oplođena jaja zaštićena od vlage, padavina i niske temperature tako da mogu da prezime.

U proleće iz jaja se razvijaju pomenute larve koje se nekoliko puta presvlače i rastu. Hrane se listovima gotovo svih vrsta liščara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih kultura. Ako se prenamnože izazivaju golobrst. 

Tokom juna dolazi do učaurenja gusenica koje tada prelaze u mirujući stadijum lutke. Uglavnom za učaurenje biraju pukotine u kori drveta, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišće. Nakon najviše dve nedelje iz lutke će se razviti imago tj. odrasla jedinka (adult). Odrasli leptiri mužjaci su uglavnom aktivniji od ženki koje su veće i tromije. Parenje traje oko 30 min. a nakon polaganja oplođenih jaja ženka ugine.

Prenamnoženje ovog ineskta (gradacija) dešava se u periodu od nekoliko godina. Poslednja takva pojava u Srbiji desila se od 2003- 2005. godne. Nakon toga, u godinama koje dolaze drastično opada brojnost populacije. Kako danas stvari stoje na terenu, evidentno je da je populacija gubara ponovo u porastu, o čemu svedoči veliki broj jaja koja se daju primetiti pre svega u našima bukovim šumama.

U svetu i kod nas se primenjuju ralzličite biološke, hemijske i mehaničke mere suzbijanja gubara kako bi njegova prekobrojnost ostavila što manje posledica u šumama .Dolazi se do zakljućka da je najlakše mehaničkim putem skinuti gomilice jaja sa površina na kojima je gubar napravio legla i ista na kraju uništiti.

Ako želite više da naučite o gubarima ili se pitate da li i na koji način vi možete da pomognete bukvama, hrastovima i divljim životinjama čiji je život vezan isključivo za šumski ekosistem i zavisi od njegovog opstanka, odgovor ćete pronaći na sledećim linkovima:

http://poljopres.com/index.php/poljoteme-i-savjeti/zastita-biljaka/713-suzbijanje-gubara

http://lovacki-savez-srbije.com/SAOPSTENJA/Gubar_ili_budjenje_mnostva.htm

fotografije: Danijela Sokolović; Miloš Blagojević;

izvor:  http://animaldiversity.ummz.umich.edu/;   http://lovacki-savez-srbije.com/

Advertisements

Smrznuto uvo

….iz gljivarskog dnevnika, 1. decembar 2013.

Trest je u ovo doba posebno bajkovit. Zbog velikog broja toplih dana u novembru još uvek ponegde zeleno prožima belo. Bukve su gole. Bez imalo stida otkrivaju prilaze poznatim planinskim vrhovima i pružaju se sve do njihovih kamenih utvređenja. Tabajući staze ispod njih gajili smo nadu da ćemo naći koji primerak Pleurotus-а, gljive koja obožava stablo dominantnog drveta а u narodu je poznata kao bukovača. Međutim, ništa od toga, iako joj je vreme. Ali onda kada je nada da ćemo bar uslikati neku od zimskih gljivljih vrsta počela da umire, staro drvo zove, negde u podnožiju stabla čuvalo je “smrznuto uvo“.

Judino uvo, šumsko uvozovino uvo ili kako sam je ja u ovom slučaju gore imenovao, da ovaj tekst ne bi postao previše konfuzan, reč je o vrsti Auricularia auricula- judae.

Želatinozna forma plodonosnog tela ove gljive definitivno navodi na oblik ušne školjke. Česta je kao saprob ili parazit na starim stablima zove ali i na drugim belogoričnim drvenastim vrstama od avgusta do marta. Ako vam je i dalje čudno otkud Juda u ovoj priči, po starom verovanju, Juda se obesio o zovino drvo.

Ova gljiva prirpada podrazdelu Basidiomycotina, klasi Hymenomycetes, redu Auriculariales i porodici Auriculariacae. Zanimljivo je da je rod Auricularia u Srbiji zastupljen samo sa još jednom vrstom – A. mesenterica. 

DSC07094Uvo ćete vrlo lako prepoznati. Plodna tela ne prelaze 12cm u prečniku i često se mogu naći u grupama kao što je i ovde slučaj. Boja varira od crvenkaste do braon a sa starenjem postaju sve tamnija. Spoljašnja površina pokrivena je talasastim naborima, dok je unutrašnjost izuvijana i u mnogome podseća na unutrašnjost ušne školjke čoveka.

Jeste da možda tako ne izgleda ali definitivno spada u grupu kvalitetnih jestivih gljiva. Postoji podatak da su ovu gljivu u Kini koristili pre 1000 godina, a smatra se da ima brojna lekovita dejstva na ljudski organizam. Smanjuje vrednost holesterola i triglicerida u krvi, uspešno pomaže u lečenju hemoroida, deluje antitumorno i štiti od radioaktivnosti, pospešuje cirkulaciju i uopšteno pozitivno deluje na krvne sudove Dakle, pravo blago u našim šumama.

Na koji način je koristiti? Poznata poslastica je slatko od Judinog uveta a nećete pogrešiti ni ako je osušite, samlevete i koristite je u prahu. Međutim, u kakvom god obliku da je konzumirate nemojte da preterujete. Preporučena nedeljna doza je oko 150g sveže ili 15g sušene a ne smeju je koristiti trudnice i doilje.

…kako je vreme odmicalo sve više nam se zima uvlačila u kosti pa smo polako krenuli ka odredištu- toploj sobi. Na kraju dana bili smo i više nego zadovoljni ulovom, uzevši u obzir da je zima na pragu i prvi dan decembra. Kapa je kao i uvek dobar saveznik, pa se za razliku od zovinih naše uši nisu smrzle. 😉