Pećinski vodozemac

O ovom repatom vodozemcu ste sigurno čuli na časovima biologije. Ali koliko zaista znate o njemu?

Jovan Jovanović, učenik VI razreda, svoje istraživanje o čovečjoj ribici (Proteus anguinus) predstavio je preko prezentacije:

 

Važno je napomenuti da je čovečja ribica veoma retka i ugrožena endemska vrsta. Njen status na IUCN crvenoj listi možete videti OVDE.

Advertisements

Ubica je među pesticidima

Poslednjih meseci u medijima ste mogli da pročitate vest o uginulim jedinkama strogo zaštićene ptice grabiljivice – orla belorepana. Ispostavilo se da je uzrok uginuća trovanje insekticidom FURADAN-om, koji je do skoro bio u slobodnoj prodaji u Srbiji.

Furadan, preparat za tretiranje semena, u sebi sadrži visoko toksično jedinjenje karbofuran koje blokira nerve, izaziva paralizu i brzo dovodi do gušenja. Ako sagledamo njegovu široku primenu na našim poljima bez mnogo kontrole i to dugi niz godina, zaključujemo da je stvar alarmantna.

U Evropskoj uniji, prodaja ovog pesticida, upotreba, kao i njegovo skladištenje zabanjena je još 2008. godine, Tek nakon skretanja pažnje od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Društva za zaštitu i proučavanje ptica, furadan je u Srbiji povučen iz prometa a sme da se korisiti samo do kraja juna 2014. godine.

Više o ovom problemu možete saznati na sledećim linkovima:

orao belorepan

karbofuran

najnoviji slučaj trovanja belorepana !!!

eko kampanja- STOP TROVANJU PTICA GRABILJIVICA

Moje ime je Gubar

Daj molim te vidi kakav je ovo leptir? Noćas sam ostavio otvoren prozor pa sad ne mogu da ih izbacim iz sobe“, glasio je tekst MMS poruke koju sam u julu dobio od prijatelja. Slika je mutna, ali se na njoj video obris insekta koji je mogao da bude samo… Pitao sam ga da nema slučajno voćnjak u dvorištu ili je nekakav šumarak blizu. ‘‘Da, da, voćnjak je odmah iza kuće“. “Znao sam..eto ih opet“.

Moju pretpostavku da se radi o gubaru (Lymantria dispar) tj. njihovoj ponovnoj najezdi u godinama koje dolaze i u našem kraju, potvrdila je ove zime sve veća prisutnost žućkastih gomilica jaja na stablima lišćara, pre svega bukve. Ako se do sada niste sreli i upoznali sa ovim leptirom vreme je, jer naše šume odavno strepe.

Najvažnije je pričati o njegovoj gusenici (larvi) koja na svom meniju ima sveže listove mnogih lišćarskih vrsta a neretko i delove zimzelenog drveća. Zasigurno ne možemo govoriti o tome da li je neka vrsta štetna ili korisna sa stanovišta prirodne ravnoteže, ali gledano iz čovekovog ugla, možemo slobodno reći da je gubar jedan on najštetnijih insekata uopšte. Tekst i fotografije koji slede mogu vam u mnogome pomoći oko određivanja ove vrste. Složićete se da je u larvenom stadijumu nije teško prepoznati ali ako je baš tad primetite u prirodi možda bude i kasno.

Kao svi insekti sa potpunim preobražajem i gubari imaju 4 stadijuma.

Jaja polažu u julu i avgustu uglavnom u podnožiju stabala drvenastih vrsta biljaka u vidu ovalno izduženih paketića koji se nalaze u grupama. Broj jaja u jednom paketu može da dostigne i do hiljadu a žuta boja potiče od dlačica koje ženka skida sa svog trbuha i njima obavija svako jaje. Time su oplođena jaja zaštićena od vlage, padavina i niske temperature tako da mogu da prezime.

U proleće iz jaja se razvijaju pomenute larve koje se nekoliko puta presvlače i rastu. Hrane se listovima gotovo svih vrsta liščara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih kultura. Ako se prenamnože izazivaju golobrst. 

Tokom juna dolazi do učaurenja gusenica koje tada prelaze u mirujući stadijum lutke. Uglavnom za učaurenje biraju pukotine u kori drveta, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišće. Nakon najviše dve nedelje iz lutke će se razviti imago tj. odrasla jedinka (adult). Odrasli leptiri mužjaci su uglavnom aktivniji od ženki koje su veće i tromije. Parenje traje oko 30 min. a nakon polaganja oplođenih jaja ženka ugine.

Prenamnoženje ovog ineskta (gradacija) dešava se u periodu od nekoliko godina. Poslednja takva pojava u Srbiji desila se od 2003- 2005. godne. Nakon toga, u godinama koje dolaze drastično opada brojnost populacije. Kako danas stvari stoje na terenu, evidentno je da je populacija gubara ponovo u porastu, o čemu svedoči veliki broj jaja koja se daju primetiti pre svega u našima bukovim šumama.

U svetu i kod nas se primenjuju ralzličite biološke, hemijske i mehaničke mere suzbijanja gubara kako bi njegova prekobrojnost ostavila što manje posledica u šumama .Dolazi se do zakljućka da je najlakše mehaničkim putem skinuti gomilice jaja sa površina na kojima je gubar napravio legla i ista na kraju uništiti.

Ako želite više da naučite o gubarima ili se pitate da li i na koji način vi možete da pomognete bukvama, hrastovima i divljim životinjama čiji je život vezan isključivo za šumski ekosistem i zavisi od njegovog opstanka, odgovor ćete pronaći na sledećim linkovima:

http://poljopres.com/index.php/poljoteme-i-savjeti/zastita-biljaka/713-suzbijanje-gubara

http://lovacki-savez-srbije.com/SAOPSTENJA/Gubar_ili_budjenje_mnostva.htm

fotografije: Danijela Sokolović; Miloš Blagojević;

izvor:  http://animaldiversity.ummz.umich.edu/;   http://lovacki-savez-srbije.com/

Reka Mlava ugostila labudove

Tokom decembarskih prohladnih dana naše malo mesto posetile su ptice koje će vas pre svega očarati svojom lepotom, gracioznim pokretima na vodi i velikim rasponom krila.

Iako je naše područje oduvek usputna stanica u seobi nekoliko vrsta ptica iz reda Anseriformes (patke i guske), redak je slučaj da na reci Mlavi vidimo labudove.

Reč je o vrsti Cygnus olor, poznatoj kao grbavi ili crvenokljuni labud čije je prirodno stanište nešto severnije ali se sreće tokom zimskih meseci i na vodama u Srbiji, naročito tokom jakih zima u severnoj i srednjoj Evropi i Sibiru. Ovo je jedna od najtežih ptica letačica. Težak je do 12kg a može da dostigne veličinu od 160cm, sa rasponom krila i do 240cm. Karakteriše ga i dug vrat koji nosi u obliku latiničnog slova S. Hrani se uglavnom biljnom hranom (lišće vodenih biljaka, alge, zrnevlje žitarica) ali mu se na jelovoniku neretko mogu naći sitni vodozemci i vodeni beskičmenjaci.

Prema podacima iz 2003. godine na teritoriji Srbije bilo je 50- 60 gnezdećih parova. Međutim, kod nas se populacija ovih labudova vodi kao “genetski zagađena“ usled ukrštanja sa jedinkama koje se uzgajaju u zarobljeništvu pa pobegnu vlasnicima.

Četiri jednike grbavog labuda primećene su skoro u samom centru grada Petrovca, dok su tri jedinke registrovane na Mlavi između sela Kamenova i Trnovča. Na nama je naravno da im pružimo prijatan boravak u našem kraju. Da ih ne uznemiravamo i jednostavno uživamo u posmatranju ovih prelepih ptica.

Naročiti apel lovcima da ih ni u kom slučaju ne odstreljuju jer labudovi nisu lovna divljač!!! 

Posebno se zahvaljujem ornitologu Milošu Radakoviću koji mi je ustupio potrebne informacije o populaciji ove vrste u Srbiji.

fotografije labudova: Nilkola Knežević- Puki

adrese na kojima ćete naučiti više o grbavom labudu:

http://en.wikipedia.org/wiki/Mute_Swan

http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=366

Japanska bubašvaba otporna na zimu

Američki biolozi otkrili su novu vrstu bubašvabe u gradskom ekosistemu Njujorka. Kako se navodi u medijima, vrsta Periplaneta japonica koja je autohtona na azijskom kontinentu, prilagodila se na život koji nije svojstven ostalim insektima- može da preživi na otvorenom prostoru u zimskim uslovima i to na temperaturi ispod nule.

Smatra se da je ova vrsta dospela u Ameriku preko zemljišta, zajedno sa ukrasnim biljkama uvezenim iz Japana, koje su posađene u novom panoramskom parku na Menhetnu 2012. godine.

Populacije ove vrste, prema istraživanjima japanskih naučnika mogu da prežive i temperature ispod nule. Kladim se da nikada niste videli bubašvabu kako trčkara po snegu 🙂

Međitim, navodi da je reč o invanzivnoj vrsti verovatno nisu tačni. Iako se ona prošilila na veći deo azijskog kontinenta (Kina, Koreja, Rusija) teško je da će brojnost američke populacije rasti jer na tom područiju ulazi u konkurentske odnose sa običnom američkom bubašvabom (Periplaneta americana). Entomolozi sa univerziteta Ratgers, Dominic EvangelistaJessica Ware objašnjavaju da će prilikom borbe za hranu i prostor sa domaćom vrstom trošiti energiju koja kasnije neće biti dovoljna za razmnožavanje. Takođe i mogućnost da se japanska bubašvaba ukrsti sa drugim, sličnim vrstama nije moguća jer su njeni reproduktivni organi karakteristični i odgovaraju kao ključ i brava.

Monitoring nove vrste bubašvabe sigurno će se nastaviti a posle nekog vremena dobićemo i odgovore na pitanja kakav je status njene populacije u Americi.

Ko zna, možda ubrzo Periplaneta japonica sa svojim adaptivnim karakterstikama bude stanovnik i naših domova.

Zanimljivosti o bubašvabama

Using DNA Barcodes to Confirm the Presence of a New Invasive Cockroach Pest in New York City

Authors: Evangelista, Dominic; Buss, Lyle; Ware, Jessica L.

Source: Journal of Economic Entomology, Volume 106, Number 6, Pages 2267-2684 , pp. 2275-2279(5)

Valjkasti crvi (Nematoda)

Valjkasti crvi ili Nematode predstavljaju značajnu grupu organizama jer su jedni od najpoznatijih parazita koji za prelaznog ili stalnog domaćina biraju čoveka. Da li znate da ovi crvi zbog građe svog telesnog zida mogu da žive čak i u sirćetu? Da li ste se nekada do sad susreli sa dečijom glistom ili trihinom? Iskerno se nadam da niste 😉

Valjkasti crvi su tip beskičmenjaka sa oblim, tankim, izduženim i na krajevima zašiljenim telom bez segmenata. Nastanjuju sve životne sredine (slane i slatke vode, zemljište) ali većinu vrsta odlikuje parazitski način života. Za domaćine biraju životinje i čoveka a neretko i biljne organizme. Karakteristično je da su ženke uvek veće tj. duže od mužjaka i da je teško razlikovati prednji i zadnji deo tela.

Na prednjem kraju tela nalazi se usni otvor koji je okružen različitim strukturama (kvržice i pokretne usne, papile, čekinje), dok je na zadnjem smešten analni otvor. Samim tim, crevni sistem valjkastih crva je euproktan, što znači da je celovit i sastoji se od usne duplje (sa različitim strukturama za probijanje tela domaćina), ždrela ili jednjaka, srednjeg creva i zadnjeg creva koje se završava analnim otvorom.

Površina tela nematoda prekrivena je složenom kutikulom koja je sastavljena od belančevina i ima uglavnom potpornu i zaštitnu ulogu. Ispod kutikule nalazi se epidermis (slojevi ćelija) i sloj uzdužnih mišića. Ispod mišića pa sve do creva nalazi se telesna duplja ili pseudocelum.

Nervni sistem- Vrpačastog tipa= nervni prsten + nervne vrpce + manja ganglijska zadebljanja. Razvijena su taktilna čula a neke slobodnoživeće vrste imaju i proste oči.

Organi za izlučivanje- žlezde i cevčice.

Organe za disanje i krvni sistem- nema

Razmnožavanje- odvojenih su polova. Ženka je veća (duža) = vlaknasti jajnici – uterus – vagina (negde na sredini tela). Mužjak je sitniji sa kopulatornim organima= parni i neparni testis – semovod koji se otvara u zadnji deo creva (kloaka).