Fotosinteza

Fotosinteza je jedinstven životni proces i dešava se samo kod organizama koji imaju posebne strukuture unutrar ćelija- hloroplaste. To su ćelijske organele koje u sebi nose zeleni pigment hlorofil odgovoran za reakciju sa energijom Sunca i stvaranje složenih molekula- šećera. Samim tim u ovom procesu, pre svega biljke ali i drugi organizmi, supstance koje su sami stvorili koriste kao hranu i zbog takvog jedinstvenog načina ishrane nazivaju se autotrofi ili autotrofni organizmi. Fotosinteza se prvi put dogodila kod modrozelenih algi (cijanobakterija ili cijanofita) pre oko 3, 3 milijardi godina.

Proces fotosinteze odvija se u hloroplastima lista ali je takođe moguć i u drugim vegetativnim organima- npr. zeleno stablo kaktusa čiji su listovi beličasti i pretvoreni u bodlje. Veoma je složen i sastoji se iz dve faze- svetle i tamne.

Ovo je najjednostavnije objašnjenje:

1.) Voda i mineralne soli koje je koren upio iz podloge, stižu preko provodnih cevćica stabla do listova.

2.) Ugljen – dioksid (CO2) koga u vazduhu ima vrlo malo (negde oko 0,03%), ulazi u list kroz sitne otvore- stome.

3.) Hlorofil upija sunčevu energiju i pretvara je u hemijsku.

4.) Od ugljen – dioksida i vode kroz složene biohemijske reakcije nastaju organske materije- šećeri (skrob i celuloza).

5.) Kao nus produkt ovog procesa stvara se kiseonik koji izlazi kroz stome natrag u vazduh.

Nastali šećeri se transportuju i ugrađuju u biljna tkiva i organe. Sigurno ste već naučili da je i sam ćelijski zid biljaka izgrađen od celuloze i da krtola krompira sadrži puno skroba. 😉

Kiseonik većina živih bića koristi za stvaranje energije u procesu disanja pa se u tome i ogleda ogroman značaj procesa fotosinteze za život na našoj planeti.

Ako ste sigurni da ste shvatili osnovu procesa fotosinteze proverite svoje znanje rešavanjem nastavnog listića.

Advertisements

Čovek nije na vrhu lanca ishrane

Tim francuskih istraživača primenio je po prvi put na čoveka indeks koji se koristi da bi se odredilo mesto neke vrste u lancu ishrane. Rezultati njihove analize pokazali su da je, suprotno očekivanjima, čovek daleko iza velikih mesoždera planete.

Imajući u vidu njegov način ishrane, čovek se ne može smatrati „superiornim“ predatorom. Štaviše, bliži je inćunu ili svinji, nego tigru ili ajkuli, ističu naučnici čija je studija objavljena u Analima Nacionalne akademije nauka (PNAS).

Da bi došli do ovog „poražavajućeg“ zaključka, francuski istraživači su primenili indeks koji se često koristi u ekologiji i na većinu kopnenih i vodenih životinjskih vrsta, ali dosad nikad na ljudima.

Pomenuti indeks, tzv. „trofični nivo“, dovodi u vezu podatke koji se tiču načina ishrane pojedinih vrsta kako bi se odredilo njihovo mestu u lancu ishrane.

Da bi izračunali trofični nivo čoveka – Human trophic level (HTL), stručnjaci su analizirali podatke organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prikupljene u periodu izmedju 1961. i 2009.

A rezultati pokazuju da čovek dostiže trofički nivo 2,2, tj. nivo biljojeda. Poređenja radi, krava, koja se isključivo hrani travom, nalazi se na nivou 2. Daleko iza orki (kitova ubica) koji sa trofičkim nivoom 5,5, dominiraju lancem ishrane.

„Značaj ovog indeksa je veoma važan, jer omogućava bolje razumevanje odnosa izmedju vrsta (kao što su odnosi predator-plen) i kretanja unutar ekosistema“, navodi se u saopštenju Ifremera, jedne od naučnih institucija koja je učestvovala u ovom istraživanju.

U Srbiji se i dalje više jede meso

Srbija je u grupi 3, gde se jede dosta mesa, što je trend uslovljen ekonomskim razvojem i ubzanom urbanizacijom

Daljom analizom HTL-a, naučnici su izdvojili pet velikih grupa zemalja na osnovu njihovih prehrambenih navika. Pokazalo se tako da je Burundi, čija se ishrana u 97 odsto sastoji od biljaka, ima najniži trofički nivo (2,04), a da je Island „najmesožderskija“ nacija na svetu (2,54) zbog posebno velikog udela ribe u ishrani.

Studija, takođe, otkriva da je u zadnjih pola veka trofički nivo čoveka porastao za tri odsto.

„Ovaj rast pokazuje da ishrana čoveka ima veći uticaj na ekosistem“, navodi se u izveštaju Ifremera koji ističe značaj ovakvih studija za bolje razumevanje uticaja ishrane na sposobnost ljudi da u bliskoj budućnosti prehrani devet milijardi stanovnika.

izvor: http://www.blic.rs

Otkud medved u ravnici

Graničari koji čuvaju granični prelaz od Mađarske ka Srbiji u utorak su uočili medveda, koji je najverovatnije prešao stotine kilometara u potrazi za hranom, u čemu nije mogla da ga zaustavi ni državna granica

Mađarska ravnica nije prirodno stanište medveda, ali životinja je možda prešla veliku razdaljinu da bi tamo dospela, smatra mađarski stručnjak za divlje životinje Balint Kuli.

– Ako nije nagomilao dovoljne rezerve masti da zimu preživi u zimskom snu, medved može da krene u potragu za hranom – tvrdi Kuli.

Prema saopštenju mađarske policije, graničari na prelazu Hercegsanto na granici prema Srbiji u kasnim noćnim satima su na infracrvenoj kameri uočili životinju naočekivanog oblika, veću od srne. Patrola u terenskom vozilu koja je poslata na lice mesta ustanovila je da je u pitanju medved. Nakon susreta sa patrolom, medved se uplašio i pobegao nazad preko granice.

Srpske vlasti koje su nakon događaja kontaktirane, saopštile su da nije prijavljeno da je medved pobegao iz nekog od oobližnjih zooloških vrtova.

U šumovitim i brdovitim delovima Evrope, između ostalog i na Balkanskom poluostrvu, još ima divljih medveda, ali ovo je prvi koji je viđen na ravničarskom jugu, tvrdi mađarski portal Index.hu

izvor: www.blic.rs

Hranilice za ptice

Učenici, članovi Ekološke sekcije “Prof. Brana Paunović“ prošle zime su napravili i postavili hranilice za ptice u dvorištu škole u Rašancu. Raduje nas vest da se iste mogu iskoristiti i ove godine. Naravno, hranilice možete napraviti i i vi kod svoje kuće, po uzoru na ovakve. 😉

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ukoliko želite da saznate na koje sve načine možete da se uključite u zaštitu ptica, posetite interent prezentaciju DRUŠTVA ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE

Smrznuto uvo

….iz gljivarskog dnevnika, 1. decembar 2013.

Trest je u ovo doba posebno bajkovit. Zbog velikog broja toplih dana u novembru još uvek ponegde zeleno prožima belo. Bukve su gole. Bez imalo stida otkrivaju prilaze poznatim planinskim vrhovima i pružaju se sve do njihovih kamenih utvređenja. Tabajući staze ispod njih gajili smo nadu da ćemo naći koji primerak Pleurotus-а, gljive koja obožava stablo dominantnog drveta а u narodu je poznata kao bukovača. Međutim, ništa od toga, iako joj je vreme. Ali onda kada je nada da ćemo bar uslikati neku od zimskih gljivljih vrsta počela da umire, staro drvo zove, negde u podnožiju stabla čuvalo je “smrznuto uvo“.

Judino uvo, šumsko uvozovino uvo ili kako sam je ja u ovom slučaju gore imenovao, da ovaj tekst ne bi postao previše konfuzan, reč je o vrsti Auricularia auricula- judae.

Želatinozna forma plodonosnog tela ove gljive definitivno navodi na oblik ušne školjke. Česta je kao saprob ili parazit na starim stablima zove ali i na drugim belogoričnim drvenastim vrstama od avgusta do marta. Ako vam je i dalje čudno otkud Juda u ovoj priči, po starom verovanju, Juda se obesio o zovino drvo.

Ova gljiva prirpada podrazdelu Basidiomycotina, klasi Hymenomycetes, redu Auriculariales i porodici Auriculariacae. Zanimljivo je da je rod Auricularia u Srbiji zastupljen samo sa još jednom vrstom – A. mesenterica. 

DSC07094Uvo ćete vrlo lako prepoznati. Plodna tela ne prelaze 12cm u prečniku i često se mogu naći u grupama kao što je i ovde slučaj. Boja varira od crvenkaste do braon a sa starenjem postaju sve tamnija. Spoljašnja površina pokrivena je talasastim naborima, dok je unutrašnjost izuvijana i u mnogome podseća na unutrašnjost ušne školjke čoveka.

Jeste da možda tako ne izgleda ali definitivno spada u grupu kvalitetnih jestivih gljiva. Postoji podatak da su ovu gljivu u Kini koristili pre 1000 godina, a smatra se da ima brojna lekovita dejstva na ljudski organizam. Smanjuje vrednost holesterola i triglicerida u krvi, uspešno pomaže u lečenju hemoroida, deluje antitumorno i štiti od radioaktivnosti, pospešuje cirkulaciju i uopšteno pozitivno deluje na krvne sudove Dakle, pravo blago u našim šumama.

Na koji način je koristiti? Poznata poslastica je slatko od Judinog uveta a nećete pogrešiti ni ako je osušite, samlevete i koristite je u prahu. Međutim, u kakvom god obliku da je konzumirate nemojte da preterujete. Preporučena nedeljna doza je oko 150g sveže ili 15g sušene a ne smeju je koristiti trudnice i doilje.

…kako je vreme odmicalo sve više nam se zima uvlačila u kosti pa smo polako krenuli ka odredištu- toploj sobi. Na kraju dana bili smo i više nego zadovoljni ulovom, uzevši u obzir da je zima na pragu i prvi dan decembra. Kapa je kao i uvek dobar saveznik, pa se za razliku od zovinih naše uši nisu smrzle. 😉

LIST- delovi, oblici, uloga

List je vegetativni organ biljaka u kome se odvija proces fotosinteze. Samim tim, u njemu se uz prisutvo svetlosti stvaraju hranljive supstance za rast i razviće biljke.

List se sastoji od lisne ploče (liske), lisne drške i lsinih nerava- provodnih snopića (nervature). Ako list ima sve pomenute delove naziva se potpun list.

Listovi biljaka mogu biti prosti i složeni. Prosti listovi imaju samo jednu lisnu ploču na lisnoj dršci dok složeni imaju dve ili više. Prosti listovi mogu biti različitog oblika: šiljati, zatupljeni, trnoviti, zašiljeni, tupo usečeni, zarubljeni, zaobljeni, oštri, špicasti, strelasti, kopljasti itd.. Poznati botaničar i prirodnjak Karl Linne razlikovao je čak 170 različitih formi listova.

Nervatura predstavalja raspored provodnih sudova koji se najbolje oslikavaju na naličiju lista. Po pravilu je bolje razvijena kod složenih listova. Nervatura može biti: mrežasta (mrtva kopriva), paralelna (kukuruz), lučna (bokvica), perasta (bukva). 

Na unutrašnjoj građi lista razlikujemo sledeće delove:

List može da poprimi i različite forme kao posledica prilagođavanju na uslove životne sredine. Lep primer za to jeste rašljika kod graška ili list kaktusa koji je pretvoren u bodlju.  Posebne metamorfoze lista se sreću kod insektivornih biljaka- bijaka mesoždera.

Preko linka ispod možete preuzeti prezentaciju koju smo videli na času

ЛИСТ

Izumrela Darvinova žaba

Vrsta žabe koju je Čarls Darvin otkrio 1834. prilikom zaustavljanja broda Bigl u Čileu, jedinstvena po tome što “mužjaci vode brigu o mladima i nose ih u guši bar tokom jedne faze njihovog razvoja”, izumrla je. Takođe je bila i jedna od ukupno dve vrste koje Darvin nije samo pronašao, već su po njemu dobile i ime.

Severni varijetet ove žabe (Rhinoderma rufum) poslednji put je u divljini viđen 1980-tih godina, nakon čega ju je sa lice zemlje delimično zbrisala i kožna gljivična infekcija, dok je populacija južnog varijeteta, Rhinoderma darwinii, kako Rojters izveštava, naglo iščezla. Prema nalazima koje je u naučnom internet časopisu PLOS ONE objavio Profesor Andreas Belo sa Čileanskog univerziteta, ovaj slučaj predstavlja “jedan od malobrojnih primera fenomena da neka vrsta izumire zbog infekcije”.

U međuvremenu, Međunarodna unija za očuvanje prirode objavila je da su se izumiranju približile još dve retke vrste: žirafi slični okapi, i močvarna ptica belokrila šiljoka. Okapi živi samo u prašumama DR Konga, koji ga je stavio i na svoje novčanice i smatra ga važnim za svoj identitet, ali gde ga uprkos tome ugrožavaju lovokradice, pobunjenička vojska i nelegalno postavljene mine. Belorepa šiljoka se može naći u Etiopiji, Zimbabveu i Južnoj Africi, ali izumiranje joj preti zbog isušivanja močvarnog zemljišta, koje je njeno jedino stanište.

izvor: http://www.blic.rs