O ovom repatom vodozemcu ste sigurno čuli na časovima biologije. Ali koliko zaista znate o njemu?
Jovan Jovanović, učenik VI razreda, svoje istraživanje o čovečjoj ribici (Proteus anguinus) predstavio je preko prezentacije:
Važno je napomenuti da je čovečja ribica veoma retka i ugrožena endemska vrsta. Njen status na IUCN crvenoj listi možete videti OVDE.
Pri kraju školske godine učenici petog razreda sreću se sa zadatkom izrade herbarijuma. To ponekad zna da bude velika obaveza i mučno iskustvo, naraočito za roditelje koji se u većini slučajeva više potrude nego sama deca. Naravno, uvek su tu i oni petaci koji jedva čekaju bliski susret sa biljkama i već u rano proleće kreću u pohod pravljenja sopstvenog herbara, koji će im verovatno zauvek ostati kao lepa uspomena na početak bavljenja botanikom.
Kako moderne tehnologije svakim danom sve više napreduju mi jednostavno moramo da im se prilagođavamo i da iskoristimo njihove mogućnosti. Spojiti lepo i korisno. U ovom slučaju neka to bude herbarijum na drugi način- digitalni.
Kako napraviti digitalni herbarijum?
1. Izlazak u prirodu je obavezan, slike sa interneta se ne važe. Ako se odlučiš da na ovakav način napraviš svoju zbirku biljaka, potrebno je da sam, ili najbolje uz pomoć roditelja fotografišeš biljke koje si pronašao na njihovom prirodnom staništu, bez da ih ubereš. Prilkom boravka u prirodi obavezno obrati pažnju na neka od pravila: ne gazi i ne čupaj biljke, obavezno se dobro obuci– krakte pantalone nisu poželjne, ponesi sa sobom sve što ti je potrebno (aparat ili mob. telefon za slikanje, svesku da ubeležiš podatke o biljci koju si našao, vodu itd. ), ne ostavljaj smeće u prirodi, nakon povratka kući obavezno proveri da nisi sa sobom poneo i nekog krpelja.
2. Pokušaj da uslikaš biljke u cvetu. Bitno je da se na slici jasno vide stablo, list i cvet (ako ga biljka ima). Ako možeš, odredi vrstu biljke već na mestu fotografisanja. Za to postoje brojne brošure i knjige sa slikama i opisom vrsta koje rastu u našim krajevima. Na kraju, ako se sam ne snađeš, potraži pomoć nastavnika ili nekog iskusnog botaničara. Obavezno upiši gde si i kada biljku našao. Ukoliko ne možeš odmah da odrediš vrstu, zapiši njene značajne karakteristike koje ne mogu da se vide na fotografiji. Bitno je uz podatke upisati i broj slike na kojoj se nalazi biljka u tvom aparatu ili mobilnom telefonu.
3. Prebaci slike u svoj kompjuter.
4. Uz pomoć programa Microsoft Power Point napravi prezentaciju sa slikama biljaka koje si pronašao. Naslovna strana tvog digitalnog herbara trebalo bi da sadrži tvoje ime i prezime, naziv škole i odeljenje u koje ideš. Uz slike je potrebno upisati: narodni naziv biljke, latinski naziv (ukoliko ga znaš, nije obavezan), naziv porodice kojoj biljka pripada, mesto i vreme kada je fotografisana.
5. Ovim je tvoj herbar završen. Sačuvaj projekat, nareži ga na disk ili prebaci na USB. Svoj digitalni herbar možeš da prezentuješ nastavniku i ostalim drugarima u školi ili ga možeš poslati nastavniku elektronskom poštom.
Prednosti digitalnog herbarijuma: idemo u korak sa vremenom; primenjujemo nove tehnologije za upoznavanje prirode; ne ugrožavamo zaštićene vrste biljaka; možemo na efikasan način predstaviti naš rad velikom broju ljudi;
Mane digitalnog herbarijuma: teže određujemo vrste biljaka jer ne možemo da vidimo sve organe; prirodni materijal nikada ne može zameniti digitalna fotografija; ne možemo ga upotrebiti u naučne svrhe;
Srećan rad! 😉
Poslednjih meseci u medijima ste mogli da pročitate vest o uginulim jedinkama strogo zaštićene ptice grabiljivice – orla belorepana. Ispostavilo se da je uzrok uginuća trovanje insekticidom FURADAN-om, koji je do skoro bio u slobodnoj prodaji u Srbiji.
Furadan, preparat za tretiranje semena, u sebi sadrži visoko toksično jedinjenje karbofuran koje blokira nerve, izaziva paralizu i brzo dovodi do gušenja. Ako sagledamo njegovu široku primenu na našim poljima bez mnogo kontrole i to dugi niz godina, zaključujemo da je stvar alarmantna.
U Evropskoj uniji, prodaja ovog pesticida, upotreba, kao i njegovo skladištenje zabanjena je još 2008. godine, Tek nakon skretanja pažnje od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Društva za zaštitu i proučavanje ptica, furadan je u Srbiji povučen iz prometa a sme da se korisiti samo do kraja juna 2014. godine.
Više o ovom problemu možete saznati na sledećim linkovima:
najnoviji slučaj trovanja belorepana !!!
eko kampanja- STOP TROVANJU PTICA GRABILJIVICA
Od ove godine, 3. mart će se obeležavati kao SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA (World Wildlife Day).
Nakon 40 godina od donošenja Konevencije o međunarodnoj trgovini ugroženim divljim vrstama flore i faune (CITES konvencija- 1973. godine) Ujedinjene Nacije su 3. mart proglasile medjunarodnim danom divljih vrsta. Obeležavanjem ovog dana još jednom se jasno ukazuje na značaj očuvanja raznovrsnosti biljaka i životinja kao i na problem ilegalne trgovine divljim vrstama.
Više o ovom dogadjaju možete saznati na sledećim linkovima:
https://www.facebook.com/WorldWildlifeDay
“Daj molim te vidi kakav je ovo leptir? Noćas sam ostavio otvoren prozor pa sad ne mogu da ih izbacim iz sobe“, glasio je tekst MMS poruke koju sam u julu dobio od prijatelja. Slika je mutna, ali se na njoj video obris insekta koji je mogao da bude samo… Pitao sam ga da nema slučajno voćnjak u dvorištu ili je nekakav šumarak blizu. ‘‘Da, da, voćnjak je odmah iza kuće“. “Znao sam..eto ih opet“.
Moju pretpostavku da se radi o gubaru (Lymantria dispar) tj. njihovoj ponovnoj najezdi u godinama koje dolaze i u našem kraju, potvrdila je ove zime sve veća prisutnost žućkastih gomilica jaja na stablima lišćara, pre svega bukve. Ako se do sada niste sreli i upoznali sa ovim leptirom vreme je, jer naše šume odavno strepe.
Najvažnije je pričati o njegovoj gusenici (larvi) koja na svom meniju ima sveže listove mnogih lišćarskih vrsta a neretko i delove zimzelenog drveća. Zasigurno ne možemo govoriti o tome da li je neka vrsta štetna ili korisna sa stanovišta prirodne ravnoteže, ali gledano iz čovekovog ugla, možemo slobodno reći da je gubar jedan on najštetnijih insekata uopšte. Tekst i fotografije koji slede mogu vam u mnogome pomoći oko određivanja ove vrste. Složićete se da je u larvenom stadijumu nije teško prepoznati ali ako je baš tad primetite u prirodi možda bude i kasno.
Kao svi insekti sa potpunim preobražajem i gubari imaju 4 stadijuma.
Jaja polažu u julu i avgustu uglavnom u podnožiju stabala drvenastih vrsta biljaka u vidu ovalno izduženih paketića koji se nalaze u grupama. Broj jaja u jednom paketu može da dostigne i do hiljadu a žuta boja potiče od dlačica koje ženka skida sa svog trbuha i njima obavija svako jaje. Time su oplođena jaja zaštićena od vlage, padavina i niske temperature tako da mogu da prezime.
U proleće iz jaja se razvijaju pomenute larve koje se nekoliko puta presvlače i rastu. Hrane se listovima gotovo svih vrsta liščara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih kultura. Ako se prenamnože izazivaju golobrst.
Tokom juna dolazi do učaurenja gusenica koje tada prelaze u mirujući stadijum lutke. Uglavnom za učaurenje biraju pukotine u kori drveta, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišće. Nakon najviše dve nedelje iz lutke će se razviti imago tj. odrasla jedinka (adult). Odrasli leptiri mužjaci su uglavnom aktivniji od ženki koje su veće i tromije. Parenje traje oko 30 min. a nakon polaganja oplođenih jaja ženka ugine.
Prenamnoženje ovog ineskta (gradacija) dešava se u periodu od nekoliko godina. Poslednja takva pojava u Srbiji desila se od 2003- 2005. godne. Nakon toga, u godinama koje dolaze drastično opada brojnost populacije. Kako danas stvari stoje na terenu, evidentno je da je populacija gubara ponovo u porastu, o čemu svedoči veliki broj jaja koja se daju primetiti pre svega u našima bukovim šumama.
U svetu i kod nas se primenjuju ralzličite biološke, hemijske i mehaničke mere suzbijanja gubara kako bi njegova prekobrojnost ostavila što manje posledica u šumama .Dolazi se do zakljućka da je najlakše mehaničkim putem skinuti gomilice jaja sa površina na kojima je gubar napravio legla i ista na kraju uništiti.
Ako želite više da naučite o gubarima ili se pitate da li i na koji način vi možete da pomognete bukvama, hrastovima i divljim životinjama čiji je život vezan isključivo za šumski ekosistem i zavisi od njegovog opstanka, odgovor ćete pronaći na sledećim linkovima:
http://poljopres.com/index.php/poljoteme-i-savjeti/zastita-biljaka/713-suzbijanje-gubara
http://lovacki-savez-srbije.com/SAOPSTENJA/Gubar_ili_budjenje_mnostva.htm
fotografije: Danijela Sokolović; Miloš Blagojević;
izvor: http://animaldiversity.ummz.umich.edu/; http://lovacki-savez-srbije.com/
Tokom decembarskih prohladnih dana naše malo mesto posetile su ptice koje će vas pre svega očarati svojom lepotom, gracioznim pokretima na vodi i velikim rasponom krila.
Iako je naše područje oduvek usputna stanica u seobi nekoliko vrsta ptica iz reda Anseriformes (patke i guske), redak je slučaj da na reci Mlavi vidimo labudove.
Reč je o vrsti Cygnus olor, poznatoj kao grbavi ili crvenokljuni labud čije je prirodno stanište nešto severnije ali se sreće tokom zimskih meseci i na vodama u Srbiji, naročito tokom jakih zima u severnoj i srednjoj Evropi i Sibiru. Ovo je jedna od najtežih ptica letačica. Težak je do 12kg a može da dostigne veličinu od 160cm, sa rasponom krila i do 240cm. Karakteriše ga i dug vrat koji nosi u obliku latiničnog slova S. Hrani se uglavnom biljnom hranom (lišće vodenih biljaka, alge, zrnevlje žitarica) ali mu se na jelovoniku neretko mogu naći sitni vodozemci i vodeni beskičmenjaci.
Prema podacima iz 2003. godine na teritoriji Srbije bilo je 50- 60 gnezdećih parova. Međutim, kod nas se populacija ovih labudova vodi kao “genetski zagađena“ usled ukrštanja sa jedinkama koje se uzgajaju u zarobljeništvu pa pobegnu vlasnicima.
Četiri jednike grbavog labuda primećene su skoro u samom centru grada Petrovca, dok su tri jedinke registrovane na Mlavi između sela Kamenova i Trnovča. Na nama je naravno da im pružimo prijatan boravak u našem kraju. Da ih ne uznemiravamo i jednostavno uživamo u posmatranju ovih prelepih ptica.
Naročiti apel lovcima da ih ni u kom slučaju ne odstreljuju jer labudovi nisu lovna divljač!!!
Posebno se zahvaljujem ornitologu Milošu Radakoviću koji mi je ustupio potrebne informacije o populaciji ove vrste u Srbiji.
fotografije labudova: Nilkola Knežević- Puki
adrese na kojima ćete naučiti više o grbavom labudu:
http://en.wikipedia.org/wiki/Mute_Swan
http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=366
Američki biolozi otkrili su novu vrstu bubašvabe u gradskom ekosistemu Njujorka. Kako se navodi u medijima, vrsta Periplaneta japonica koja je autohtona na azijskom kontinentu, prilagodila se na život koji nije svojstven ostalim insektima- može da preživi na otvorenom prostoru u zimskim uslovima i to na temperaturi ispod nule.
Smatra se da je ova vrsta dospela u Ameriku preko zemljišta, zajedno sa ukrasnim biljkama uvezenim iz Japana, koje su posađene u novom panoramskom parku na Menhetnu 2012. godine.
Populacije ove vrste, prema istraživanjima japanskih naučnika mogu da prežive i temperature ispod nule. Kladim se da nikada niste videli bubašvabu kako trčkara po snegu 🙂
Međitim, navodi da je reč o invanzivnoj vrsti verovatno nisu tačni. Iako se ona prošilila na veći deo azijskog kontinenta (Kina, Koreja, Rusija) teško je da će brojnost američke populacije rasti jer na tom područiju ulazi u konkurentske odnose sa običnom američkom bubašvabom (Periplaneta americana). Entomolozi sa univerziteta Ratgers, Dominic Evangelista i Jessica Ware objašnjavaju da će prilikom borbe za hranu i prostor sa domaćom vrstom trošiti energiju koja kasnije neće biti dovoljna za razmnožavanje. Takođe i mogućnost da se japanska bubašvaba ukrsti sa drugim, sličnim vrstama nije moguća jer su njeni reproduktivni organi karakteristični i odgovaraju kao ključ i brava.
Monitoring nove vrste bubašvabe sigurno će se nastaviti a posle nekog vremena dobićemo i odgovore na pitanja kakav je status njene populacije u Americi.
Ko zna, možda ubrzo Periplaneta japonica sa svojim adaptivnim karakterstikama bude stanovnik i naših domova.
Using DNA Barcodes to Confirm the Presence of a New Invasive Cockroach Pest in New York City
Authors: Evangelista, Dominic; Buss, Lyle; Ware, Jessica L.
Source: Journal of Economic Entomology, Volume 106, Number 6, Pages 2267-2684 , pp. 2275-2279(5)
Fotosinteza je jedinstven životni proces i dešava se samo kod organizama koji imaju posebne strukuture unutrar ćelija- hloroplaste. To su ćelijske organele koje u sebi nose zeleni pigment hlorofil odgovoran za reakciju sa energijom Sunca i stvaranje složenih molekula- šećera. Samim tim u ovom procesu, pre svega biljke ali i drugi organizmi, supstance koje su sami stvorili koriste kao hranu i zbog takvog jedinstvenog načina ishrane nazivaju se autotrofi ili autotrofni organizmi. Fotosinteza se prvi put dogodila kod modrozelenih algi (cijanobakterija ili cijanofita) pre oko 3, 3 milijardi godina.
Proces fotosinteze odvija se u hloroplastima lista ali je takođe moguć i u drugim vegetativnim organima- npr. zeleno stablo kaktusa čiji su listovi beličasti i pretvoreni u bodlje. Veoma je složen i sastoji se iz dve faze- svetle i tamne.
Ovo je najjednostavnije objašnjenje:
1.) Voda i mineralne soli koje je koren upio iz podloge, stižu preko provodnih cevćica stabla do listova.
2.) Ugljen – dioksid (CO2) koga u vazduhu ima vrlo malo (negde oko 0,03%), ulazi u list kroz sitne otvore- stome.
3.) Hlorofil upija sunčevu energiju i pretvara je u hemijsku.
4.) Od ugljen – dioksida i vode kroz složene biohemijske reakcije nastaju organske materije- šećeri (skrob i celuloza).
5.) Kao nus produkt ovog procesa stvara se kiseonik koji izlazi kroz stome natrag u vazduh.
Nastali šećeri se transportuju i ugrađuju u biljna tkiva i organe. Sigurno ste već naučili da je i sam ćelijski zid biljaka izgrađen od celuloze i da krtola krompira sadrži puno skroba. 😉
Kiseonik većina živih bića koristi za stvaranje energije u procesu disanja pa se u tome i ogleda ogroman značaj procesa fotosinteze za život na našoj planeti.
Ako ste sigurni da ste shvatili osnovu procesa fotosinteze proverite svoje znanje rešavanjem nastavnog listića.
Tim francuskih istraživača primenio je po prvi put na čoveka indeks koji se koristi da bi se odredilo mesto neke vrste u lancu ishrane. Rezultati njihove analize pokazali su da je, suprotno očekivanjima, čovek daleko iza velikih mesoždera planete.
Imajući u vidu njegov način ishrane, čovek se ne može smatrati „superiornim“ predatorom. Štaviše, bliži je inćunu ili svinji, nego tigru ili ajkuli, ističu naučnici čija je studija objavljena u Analima Nacionalne akademije nauka (PNAS).
Da bi došli do ovog „poražavajućeg“ zaključka, francuski istraživači su primenili indeks koji se često koristi u ekologiji i na većinu kopnenih i vodenih životinjskih vrsta, ali dosad nikad na ljudima.
Pomenuti indeks, tzv. „trofični nivo“, dovodi u vezu podatke koji se tiču načina ishrane pojedinih vrsta kako bi se odredilo njihovo mestu u lancu ishrane.
Da bi izračunali trofični nivo čoveka – Human trophic level (HTL), stručnjaci su analizirali podatke organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prikupljene u periodu izmedju 1961. i 2009.
A rezultati pokazuju da čovek dostiže trofički nivo 2,2, tj. nivo biljojeda. Poređenja radi, krava, koja se isključivo hrani travom, nalazi se na nivou 2. Daleko iza orki (kitova ubica) koji sa trofičkim nivoom 5,5, dominiraju lancem ishrane.
„Značaj ovog indeksa je veoma važan, jer omogućava bolje razumevanje odnosa izmedju vrsta (kao što su odnosi predator-plen) i kretanja unutar ekosistema“, navodi se u saopštenju Ifremera, jedne od naučnih institucija koja je učestvovala u ovom istraživanju.
Daljom analizom HTL-a, naučnici su izdvojili pet velikih grupa zemalja na osnovu njihovih prehrambenih navika. Pokazalo se tako da je Burundi, čija se ishrana u 97 odsto sastoji od biljaka, ima najniži trofički nivo (2,04), a da je Island „najmesožderskija“ nacija na svetu (2,54) zbog posebno velikog udela ribe u ishrani.
Studija, takođe, otkriva da je u zadnjih pola veka trofički nivo čoveka porastao za tri odsto.
„Ovaj rast pokazuje da ishrana čoveka ima veći uticaj na ekosistem“, navodi se u izveštaju Ifremera koji ističe značaj ovakvih studija za bolje razumevanje uticaja ishrane na sposobnost ljudi da u bliskoj budućnosti prehrani devet milijardi stanovnika.
izvor: http://www.blic.rs
Graničari koji čuvaju granični prelaz od Mađarske ka Srbiji u utorak su uočili medveda, koji je najverovatnije prešao stotine kilometara u potrazi za hranom, u čemu nije mogla da ga za
ustavi ni državna granica
Mađarska ravnica nije prirodno stanište medveda, ali životinja je možda prešla veliku razdaljinu da bi tamo dospela, smatra mađarski stručnjak za divlje životinje Balint Kuli.
– Ako nije nagomilao dovoljne rezerve masti da zimu preživi u zimskom snu, medved može da krene u potragu za hranom – tvrdi Kuli.
Prema saopštenju mađarske policije, graničari na prelazu Hercegsanto na granici prema Srbiji u kasnim noćnim satima su na infracrvenoj kameri uočili životinju naočekivanog oblika, veću od srne. Patrola u terenskom vozilu koja je poslata na lice mesta ustanovila je da je u pitanju medved. Nakon susreta sa patrolom, medved se uplašio i pobegao nazad preko granice.
Srpske vlasti koje su nakon događaja kontaktirane, saopštile su da nije prijavljeno da je medved pobegao iz nekog od oobližnjih zooloških vrtova.
U šumovitim i brdovitim delovima Evrope, između ostalog i na Balkanskom poluostrvu, još ima divljih medveda, ali ovo je prvi koji je viđen na ravničarskom jugu, tvrdi mađarski portal Index.hu
izvor: www.blic.rs
BIOLOŠKI KABINET 